rpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Foto: SPC
Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe.
Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka "Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti".Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru. Na taj praznik istovremeno se slavi i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje, jesenji 27. septembra i zimski 18. januara. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna.
Na jesenji Krstovdan bere se i posvećuje bosiljak jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju. Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu.
U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".
